Me­đu ve­li­kim bro­jem ko­ri­sni­ka ma­te­ri­jal­nog obez­bje­đe­nja po­ro­di­ca u gra­du pod Tre­bje­som, ko­ji­ma je to osnov­ni iz­vor fi­nan­si­ra­nja, je­ste i po­ro­di­ca Mi­li­vo­je Nik­če­vi­ća (42), iz Mi­lo­ča­na, na­do­mak Nik­ši­ća. Sa su­pru­gom Sla­vi­com (37) i dvo­je ma­lo­ljet­ne dje­ce si­nom Iva­nom (14) i kćer­kom Iva­nom (13), ži­vi u sta­roj pra­dje­dov­skoj ku­ći ko­ja je pri­lič­no oro­nu­la, jer je gra­đe­na za vri­je­me Tu­ra­ka.
Obje­kat je bez mo­krog čvo­ra, ku­pa­ti­la, a oskud­ni na­mje­štaj je ras­kli­ma­tan i do­tra­jao. Zi­do­vi u ku­ći su is­pu­ca­li, uz to ih je pre­kri­la me­mla od vla­ge i čađ, dok krov pro­ki­šnja­va. Nik­če­vi­ći pre­ži­vlja­va­ju od 106 eura ma­te­ri­jal­nog obez­bje­đe­nja po­ro­di­ce, od če­ga po­lo­vi­nu sred­sta­va utro­še za mje­seč­ne kar­te dje­ci ko­ja pu­tu­ju na na­sta­vu u O. Š. ,,Ivan Vu­šo­vić” na Vi­dro­van. Sa nji­ma ži­vi i Mi­li­vo­jev otac, ko­ji je na bol­nič­kom li­je­če­nju.
Mi­li­vo­je is­ti­če da se, upr­kos te­ško­ća­ma sa ko­ji­ma se su­o­ča­va­ju i ne­ma­šti­ni, na­da da će po onoj na­rod­noj na­kon ki­še sun­ce ogri­ja­ti, a nje­go­va po­ro­di­ca ima­ti bo­lje uslo­ve za ži­vot.
- Za vri­je­me tra­ja­nja škol­ske go­di­ne, na­kon što dje­ci upla­tim mje­seč­ne kar­te za pre­voz do ško­le i na­zad, u iz­no­su od 44 eura, osta­ne mi to­li­ko nov­ca da mo­gu ku­pi­ti bra­šno i ulje. Kad hlje­ba ima­mo do­bro je. Bez osta­log se i mo­že. No, bu­de da­na da ni za bra­šno ne­ma­mo. Otac ima pen­zi­ju ko­ju je za­ra­dio u nik­šić­koj Že­lje­za­ri, ra­de­ći u po­go­nu Če­li­ča­ne, gdje je svo­je­vre­me­no bio i po­vri­je­đen ka­da je eks­plo­di­ra­la peć. No, ni­je­su to ne­ke pre­ve­li­ke pa­re. Po­lo­vi­na se utro­ši za li­je­če­nje, a osta­tak ode na ot­pla­tu kre­di­ta ko­ji je po­di­gao da bi nas pre­hra­nio, pri­ča Mi­li­vo­je.
Ipak se na­da bo­ljit­ku i ka­že da ako dje­cu iško­lu­je, iz­ve­de ih na pra­vi put, da će bi­ti ne­ka­ko dru­ga­či­je.
- Ži­vo ne dr­žim, jer za to ne­mam uslo­va. Da bih ba­štu za­sa­dio i imao ma­kar za dje­cu krom­pi­ra ovog pro­lje­ća sam, na ve­re­si­ju, ku­pio sje­me u po­ljo­pri­vred­noj apo­te­ci ,,Ra­do­vić” i ko zna kad ću bi­ti u mo­guć­no­sti da ga ot­pla­tim. Uz to mi po­ma­žu i Osto­ji­ći, vla­sni­ci pri­vat­ne pro­dav­ni­ce u se­lu ko­ji mi da­ju mo­guć­nost da tr­gu­jem na ve­re­si­ju. Ipak, ne mo­gu se pru­ži­ti vi­še ne­go što mi je jor­gan du­ga­čak. Iako se za­du­žim, pi­tam se ka­ko da vra­tim, iskren je Mi­li­vo­je i ka­že da če­sto ra­di i za dnev­ni­cu, ali je po­sla sve ma­nje.
Dje­ca iako ni­su baš ma­la, ka­ko po­ja­šnja­va, ne zna­ju šta zna­či ne­ma­ti.
- Ni­je­su pre­za­htjev­ni, ali me du­ša bo­li kad za­tra­že ne­što, a ja ne­mam oda­kle da im stvo­rim. Vi­de oni od vr­šnja­ka u ško­li, ali se opet po­vi­nu­ju i ne tra­že bog zna šta osim kad tre­ba za ško­lu. Ra­dio bih i naj­te­že po­slo­ve, ko­pao, ci­je­pao dr­va sa­mo da za­ra­dim i do­ne­sem po­ro­di­ci ki­lo­gram bra­šna da ni­je­smo bez hlje­ba, ka­že Mi­li­vo­je.
Ra­dio je po ugo­vo­ru u nik­šić­kom ,,Ja­vor­ku”, ali iako su mu po is­te­ku bi­li obe­ća­li za­po­sle­nje, sve se za­vr­ši­lo na obe­ća­nji­ma.
- Ne bje­žim od bi­lo ka­kvog po­šte­nog ra­da. Ne­mam za­vr­še­no osim osam raz­re­da osnov­ne ško­le. Ipak, za kram­pu i lo­pa­tu po­treb­no je umje­ti, a ne zna­ti, ka­že Mi­li­vo­je.
Na­gla­ša­va da ga se upr­kos ne­ma­šti­ni ri­jet­ki sje­te, te da su ga pri­je tri go­di­ne ob­i­šli pred­stav­ni­ci Cr­ve­nog kr­sta i uru­či­li mu po­moć ko­ja se sa­sto­ja­la od vre­će bra­šna i tri li­tra ulja.
- U ne­ko­li­ko na­vra­ta po­sred­stvom cen­tra za so­ci­jal­ni rad do­bi­jao sam po 30 eura jed­no­krat­ne po­mo­ći, ka­že Mi­li­vo­je.
Su­pru­ga Sla­vi­ca ka­že da je dje­ci te­ško ob­ja­sni­ti da ne­ma, ali se ipak bo­ri.
- Vi­še je da­na da ne­ma­mo ne­go što ima­mo. Bu­de ne­kad si­tu­a­ci­je da ne­mam no­vac ni za mje­seč­nu kar­tu ko­ju tre­bam da im pla­tim ka­ko bi išli na na­sta­vu. Ne­kom je ne­za­mi­sli­vo da je u 21. vi­je­ku ku­ća bez ku­pa­ti­la, ali mo­ra­mo tr­pje­ti kad bo­lje ne­ma­mo. Valj­da će se si­tu­a­ci­ja pro­mi­je­ni­ti na­bo­lje, ka­že Sla­vi­ca.
L.N.